"NJUJORK TAJMS" TVRDI: Amerika je DE FACTO preuzela Venecuelu, evo ko sada odlučuje o svemu posle hapšenja Nikolasa Madura?!
Dodajte Kurir u vaš Google izborAmerički predsednik Donald Tramp ranije ove godine u Ovalnom kabinetu našalio se da bi državnog sekretara Marka Rubija trebalo trajno poslati u Karakas.
Upravo tamo su, prema pisanju "Njujork tajmsa", američki komandosi izveli najveći spoljnopolitički uspeh Trampovog drugog mandata - zarobili su Nikolasa Madura.
Tramp je, navodno u šali, rekao da bi Rubio mogao da postane sledeći lider Venecuele. Njegovi saradnici tvrde da je predsednik bio duhovit, ali Rubio, prema ovoj priči, ne mora da se seli u Karakas jer Venecuelom već upravlja iz Vašingtona, piše "Njujork tajms".
Tokom šest meseci od, kako se navodi, upada američkih specijalnih snaga u Madurovu rezidenciju i njegovog hapšenja, Rubio je postao de fakto američki upravnik Venecuele.
Pozivajući se na razgovore sa više od deset zvaničnika i osoba bliskih vlastima u Vašingtonu i Karakasu, američki list tvrdi da on ima presudan uticaj na državne finansije, raspodelu prirodnih resursa i funkcionisanje vlade.
Iako nije posetio Venecuelu, Rubio je, prema tekstu, navodno duboko uključen u svakodnevno upravljanje zemljom.
Redovno komunicira sa Delsi Rodrigez, nekadašnjom Madurovom potpredsednicom, koja sada obavlja funkciju privremene predsednice uz podršku Vašingtona.
Za razliku od drugih država koje zavise od američke pomoći, u ovom slučaju Vašington, kako se tvrdi, direktno kontroliše prihode Venecuele. Američko Ministarstvo finansija prima novac od izvoza nafte, a zatim ga preko privatnih banaka prosleđuje venecuelanskim vlastima.
Rubio i njegov tim navodno određuju kako će taj novac biti potrošen i ko može da mu pristupi. Sistem je, prema tekstu, omogućio suzbijanje korupcije, ali je Rubiju dao i ogroman uticaj nad Delsi Rodrigez, kojoj su sredstva neophodna za isplatu plata i očuvanje stabilnosti nacionalne valute.
Osim toga, Rubio navodno nadzire sprovođenje američkih sankcija, odlučuje kojim kompanijama je dozvoljeno poslovanje u Venecueli i utiče na ključna imenovanja, uključujući izbor ministra odbrane.
Posle dva snažna zemljotresa koja su prošlog meseca pogodila Venecuelu, Rubio je, prema tekstu, pokušao da ojača privremenu vladu. Sjedinjene Države su navodno poslale 900 vojnika, obećale gotovo 400 miliona dolara pomoći i isporučile gotovinu venecuelanskim vlastima.
Zemljotresi su, kako se navodi, zakomplikovali Rubijev cilj povratka demokratije. On je priznao da predstavljaju korak unazad, ali je istakao da je oporavak zemlje važan zbog Trampovog krajnjeg cilja - obezbeđivanja venecuelanske nafte za američke interese.
Tekst ocenjuje da je ovakav aranžman bez presedana još od sticanja nezavisnosti Filipina, poslednje velike američke kolonije. Istovremeno podseća da Tramp otvoreno govori o širenju američkog uticaja, pominjući Grenland, Kanadu i Panamski kanal, dok je, prema ovom narativu, najdalje otišao upravo u Venecueli.
Kritičari optužuju Vašington da koristi venecuelanske prirodne resurse i održava autoritarnu vlast ostavljajući većinu Madurovih saradnika na funkcijama. Smatraju da takva politika vezuje SAD za neizabrani i nepopularni režim, dok raste pritisak za političke promene.
Nedugo nakon navodnog Madurovog hapšenja, Rubio je telefonom razgovarao sa Delsi Rodrigez. Govoreći na španskom jeziku, poručio joj je da može da bira između saradnje sa SAD ili šire američke vojne operacije protiv venecuelanske infrastrukture, vojnih baza i visokih zvaničnika.
Posle pregovora, navodno je pristala na saradnju. Tramp je kasnije izjavio da je obavešten kako je spremna da učini sve što je potrebno da se "Venecuela ponovo učini velikom", dodajući da će SAD upravljati zemljom do "bezbedne, uređene i razumne tranzicije vlasti".
Rubio je, navodno, prema pisanju "Njujork tajmsa", uticao na izbor ključnih ministara i tražio uklanjanje Madurove porodice i poslovnih partnera iz državnog aparata. Iako su mnogi građani u početku pozdravili Madurov pad, ubrzo su, kako se navodi, bili iznenađeni što je Trampova administracija zadržala većinu njegovih saradnika.
Venecuela danas navodno veliki deo nafte prodaje preko kompanija Trafigura i Vitol, u okviru sistema koji je uspostavila Trampova administracija. Rubio je navodno imao ključnu ulogu u otvaranju naftnog sektora stranim investitorima, dajući prednost američkim kompanijama u odnosu na evropske.
Njegov tim izdaje dozvole za poslovanje uprkos američkim sankcijama, a vlastima u Karakasu poručeno je da ne sarađuju sa protivnicima SAD. Posle pada Madura, državna naftna kompanija preuzela je projekte koje je ranije razvijala zajedno sa ruskim Rosnjeftom, tvrdi "Njujork tajms".
Tekst takođe tvrdi da je vlada Delsi Rodrigez izručila SAD Aleksa Saba, Madurovog bliskog saradnika, kao i da je pomogla u operaciji u kojoj je ubijen jedan od vođa kriminalne grupe Tren de Aragva.
Američki uticaj, prema istom izvoru, proširio se i na spoljnu politiku. Nakon što je venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Hil objavio blagu osudu američkog napada na Iran, Vašington je navodno zahtevao da se saopštenje ukloni, što je nekoliko sati kasnije i učinjeno.
Rubio, prema ovom tekstu, američki plan za Venecuelu deli u tri faze: oporavak ekonomije, stabilizaciju države i tranziciju ka demokratiji. Pre zemljotresa američki zvaničnici tvrdili su da je druga faza već u toku i da rade na otvaranju zemlje međunarodnim investicijama.
Međutim, investitori su i dalje oprezni zbog zapuštenog naftnog sektora, političke neizvesnosti i posledica zemljotresa koji su odložili pregovore o novim energetskim ugovorima. Tramp je više puta sugerisao da bi Venecuela mogla da postane 51. savezna država SAD.
Neizvesno je i ko bi dugoročno mogao da vodi zemlju. Marija Korina Mačado, opoziciona liderka u egzilu, i dalje uživa najveću podršku građana, ali ima snažne protivnike u bezbednosnim i vojnim strukturama. Zbog toga je Rubio, prema tekstu, dao prednost Delsi Rodrigez.
Rok za poslednju fazu plana - održavanje slobodnih izbora - nije određen. Na pitanje "Njujork tajmsa" kada će izbori biti raspisani, Delsi Rodrigez je u maju kratko odgovorila: "Ne znam. Jednog dana."
Politički analitičari smatraju da ona možda računa na kraj Trampovog mandata, očekujući da će pritisak za održavanje izbora tada oslabiti. Međutim, prema pisanju "Njujork tajmsa", odluka o tome kada će Venecuela izaći na birališta nije u njenim rukama, već navodno u rukama Marka Rubija.
(Kurir.rs/The New York Times/Preneo: V.M.)